Author: ginekologijaetra

Miomi se najčešće javljaju između 35. i 55. godine života, a u praksi svaka peta žena tokom života ima miom, češće kod žena sa pozitivnom porodičnom anamnezom ( da je neko u porodici imao miom).

Uzrok nastanka

Uzrok nastanka nije poznat. Zna se da estrogen (hormon jajnika) podstiče rast mioma, ali nije uzrok nastanka. Rast mioma podstiče i humani placentni laktogen, pa miomi izrazito rastu u trudnoći. Svi miomi su u početku lokalizovani u mišiću materičnog zida. Vremenom rastu prema materičnoj duplji (submukozni miomi) ili prema površini (subserozni miomi). Pored ovih, postoje i cervikalni miomi koji su lokalizovani unutar tkiva grlića materice.

Simptomi

Čak 35% mioma ne daje nikakve simptome i njihovo postojanje se otkrije prilikom kontrolnih ginekoloških pregleda. Simptomi su sledeći:
– obilna, nepravilna i produžena menstrualna krvarenja
– bol i napetost u donjem delu trbuha, zbog pritiska, često izazivaju poremećaj pražnjenja debelog creva i bešike
– neplodnost u 2-10% slučajeva, spontani pobačaj, naročito u drugom i trećem trimestru trudnoće kada pod uticajem hormona mogu znatno da porastu.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza se postavlja posle rutinskog pregleda, a položaj, broj i veličina mioma se precizno određuju ultrazvučnim pregledom. Što se terapije tiče, ona zavisi od veličine mioma i simptoma koji se javljaju.

Lečenje

Hirurško lečenje mioma uključuje odstranjivanje samo mioma ili odstranjivanje mioma i cele materice, kad je žena završila sa rađanjem

Uticaj mioma na plodnost i trudnoću

Kada se radi o fertilitetu i nastanku trudnoće, stvar je nešto kompleksnija. Miom može da ima mehanički negativan efekat, tako što ce blokirati jajovode, materičnu duplju ili grlić materice i tako otežati transport jajnih ćelija i spermatozoida.
Takođe, miom može da ima i negativan uticaj na implantaciju (usađivanje) embriona u materici i na sam endometrium (sluzokožu materice).
Što se tiče trudnoće, odluka da li će se miomi lečiti, to jest najčešće operisati, najviše zavisi od mesta gde se nalazi miom. Submukozne miome treba operisati pre planirane trudnoće..

Sto se tiče mioma koji su u zidu materice, tj. intramuralnih mišljenja su oprečna. Za intramuralnih miome treba da se napraviti individualnu procenu pre evntualne operacije, gde treba imati u obzir starost žene i kvalitet spermograma.
Subserozni miomi ne utiču na nastanak trudnoće i u principu, ako ne daju simptome u vidu bolova i osećaja pritiska, ne treba ih operisati.
Intramuralni i subserozni miome se operišu otvorenim rezom ili laparoskopski, u zavisnosti od veličine i lokalizacije mioma. Submukozni miomi se operišu histeroskopski.
Miomi najčešće ne prave komplikacije u trudnoći. Trudnoća se normalno kontroliše.Treba sačekati najmanje 3 meseca sa pokušajem trudnoće posle operacije mioma.

Кada je reč o bolestima dojke, Еtra Medic pruža sve vrste usluga, dijagnostike i lečenja.

Kod nas svaka žena može da obavi preventivni klinički pregled (opipavanjem) i ultrazvučne preglede. Preventivni pregledi se preporučuju svim ženama jednom godišnje (vrsta pregleda je određena najpre godinama žene), jer je ishod lečenja bolji ukoliko se rak dojke otkrije u ranoj fazi.

Statistika je jednostavna: ukoliko se karcinom otkrije kada je manji od 15mm, izlečenje je moguće u 98% slučajeva, a u slučaju karcinoma većih od 2cm-limfni nodusi su pozitivni u 50-60% slučajeva, a tada je petogodišnje preživljavanje 60%.

Еtra Medic ima najsavremenije aparate za dijagnostiku: ultrazvučni aparat. Ultrazvučna metoda pregleda dojke i pazušne jame ( pazuha), jednom godšnje je najpouzdanija metoda dobre prevencije od nastanka bolesti dojke i maligniteta. Na pregled je neophodno poneti kompletnu dokumentaciju iz predhodnog perioda (sve mamografske snimke/CD, ultrazvučne izveštaje, otpusne liste (ukoliko ih pacijentkinja poseduje)).

Skrining ultrazvučni pregled – je pregled dojki kod žena koje nemaju tegobe ili promene na dojkama. Preporučuje se da se prvi ultrazvučni pregled dojki uradi sa navršenih 25. godina života, svake godine jednom godišnje. Kod žena koje u porodici imaju obolenja dojke ( bliski sprodnici – majka- tetka- baka) potrebno je obaviti pregled dojke i ranije.

Ukoliko se uoči promena u dojci, bilo kojom dijagnostičkom metodom, i u slučaju palpabilnog tumora, obavezno je uraditi punkciju ili biopsiju. Obično se vrše pod kontrolom ultrazvuka (nema zračenja, brza je, sve vreme se prati  igla za punkciju/biopsiju, dostupna je dojka i pazušna jama, komforna za pacijenta, bezbolna-radi se u lokalnoj anesteziji, ne zahteva pripremu,  nema značajnih komplikacija-osim hematoma na mestu uboda i tačna je).  Doslovno iz svake lezije viđene ultrazvukom se može i mora uzeti uzorak, tj. izvršiti biopsija. Svaki uzorak leziju treba patohistološki potvrditi. Nakon sprovedene dijagnostike i definisanja prirode promene u dojci određuje se dalji tretman-pregledom hirurga onkologa i/ili konzilijarnim  pregledom.

Funkcionalne ciste na jajnicima javljaju se kod žena koje se nalaze u generativnom dobu. Ukoliko je dijagnozom utvrdeno postojanje cista, prvo se savetuje medicinsko praćenje u periodu od dva meseca jer one mogu da nestanu i same od sebe.

Međutim, ako do toga ne dođe u predvidenom roku, predlaže se dalje lečenje koje zavisi od toga koliko pacijentkinja ima godina, od izgleda ciste i simptoma koji se javljaju.

Ukoliko cista ne reaguje na medikamentozni tretman, može se odstraniti punkcijom koja se ne smatra invazivnom hirurškom metodom lečenja.

Vrste cisti na jajnicima

Postoji više vrsta cisti na jajnicima i one su relativno česte. Najčešće se mogu otkriti i na rutinskom pregledu, kada se dobro osećate i nemate nikakve simptome. Funkcionalne ciste nastaju usled dejstva hormona u toku menstrualnog ciklusa.
U okviru funkcionalnih cisti na jajnicima treba razlikovati:
folikularnu koja nastaje kada folikul ne pukne tokom ovulacije
lutealnu čiji nastanak uzrokuje pucanje folikula
hemoragična koja se javlja kod jačeg krvarenja tokom pucanja folikula za vreme ovulacije.

Folikularna cista nastaje tako što folikul, u kome se potencijalno nalazila zrela jajna ćelija, nije pukao u ovulaciji već je porastao i pretvorio se u cistu. Kada dode do njenog pucanja, javlja se iznenadan i jak bol koji nestaje posle nekoliko dana.

Lutealna cista uglavnom nastaje posle ovulacije i prolazi posle jednog do dva ciklusa.
Osim funkcionalnih, postoje i nefunkcionalne ciste.

Simptomi

Ciste su uglavnom tihe i ne uzrokuju nikakve simptome, ali ako se oni ipak pojave, manifestuju se kao:
– nepravilan menstrualni ciklus usled efekata hormona,
– bol u maloj karlici ili donjem delu leđa koji može varirati od blagog, povremenog do izuzetno intenzivnog,
– bol u toku odnosa,
– osećaj nadutosti u predelu male karlice,
– ako je cista velika, može se javiti pritisak na bešiku i creva. Ukoliko dode do njenog uvrtanja ili pucanja, pojavljuje se izuzetno jak bol i u tom slučaju obavezan je odlazak lekaru.

Lečenje cisti na jajnicima

Ultrazvučnim pregledom lekar tačno može da utvrdi veličinu ciste i zaključi da li je ona ispunjena tečnošću ili čvrstim sadržajem. Pored toga, lekar može savetovati da se uradi i magnetna rezonanca male karlice ili analiza tumor markera. Ukoliko cista ne pravi probleme, najčešće se pod nadzorom lekara prati nekoliko ciklusa dok ne nestane.
Cista se prvo odredeno vreme prati kako bi se videlo da li će spontano nestati. Ukoliko se to ne dogodi, može se pokušati sa kontraceptivnim pilulama.
Ako pacijentkinja ima neredovne cikluse ili ukoliko su nivoi tumor markera povišeni, savetuje se njeno uklanjanje. Vrsta intervencije koja će se tom prilikom koristiti zavisi od veličine i položaja ciste i vrednosti tumor markera. One se najčešće mogu ukloniti punktiranjem uz pomoć ultrazvučne kontrole ili laparoskopijom ukoliko po izgledu nisu za punkciju.

Gljiuvicno oboljenje vagine

Uzroci

Gljivica Candida albicans je normalno prisutna na vaginalnoj sluznici. Ona se preterano razvija kod pada imuniteta, posle upotrebe antibiotika, kortikosteroida ili kontraceptiva, kod dijabetesa, kod poremećaja vaginalne kiselosti-pH. Gljivice se mogu preneti i seksualnom partneru, kod partnera često ne dolazi do ispoljavanja simptoma infekcije, ali on može posle ponovo preneti gljivice. Na taj način se gljivice mogu vraćati, ako se ne leče oba partnera istovremeno.

Simptomi

Simptomi vaginalnih gljivičnih infekcija (vaginalne kandidijaze) su: vaginalni sekret (od vodenasto belog, do gusto-lepljivog belog sekreta), svrab, pečenje, a nekad i ojed, upala sluzokože vagine i vulve, bolni seksualni odnosi, bolno mokrenje.

Lečenje

Vaginalna kandidijaza konvencionalno se leči upotrebom lekova protiv gljivica – vaginaleta. Od prirodnih lekova kantarion se najčešće koristi u obliku vaginaleta, ali se često kombinuje i sa drugim lekovitim biljem. Neven je odličan za umirenje upale vaginalne sluznice. Etarsko ulje čajevca je odličan antiseptik, koji deluje protiv bakterija, gljivica i virusa. Kapsule sa probiotskim bakterijama (dobre bakterije koje čine normalnu vaginalnu floru) je korisno uzimati, radi uspostavljanja normalne vaginalne flore i regulacije pH.
Potrebno je smanjiti unos šećera, belog brašna, testa, slatkiša, gaziranih pića, proizvoda koji sadrže kvaščeve gljivice, pivski kvasac, vitamine B kompleksa.

Prevencija

Ponovljene vaginalne gljivične infekcije mogu pratiti neka druga stanja (trudnoća) i oboljenja (dijabetes, oslabljen imunitet, HIV infekcija). Povećana vlažnost, nošenje mokre odeće posle treninga ili kupaćeg kostima su faktori rizika za razvoj gljivičnih infekcija, stalno nošenje dnevnog uloška, tesna odeća.
Savetuje se nošenje pamučnog donjeg veša.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, ginekološkog pregleda i mikroskopskim pregledom vaginalnog sekreta (prisutne su hife-pupoljci gljiva)

Lečenje

Lečenje treba uvek sprovesti po savetu ginekologa.

Činjenice o vaginalnim gljivičnim infekcijama

Tri od četiri žene pate od gljivične infekcije makar jednom u životu, bilo koja žena može biti pogodjena, Candida albicans je najčešći izazivač, gljivice su normalno prisutne u vagini a kada počnu da se razmnožavaju nastaje infekcija, simptomi su prepoznatljivi.

Biopsija grlića materice (cerviksa) predstavlja proceduru kojom se pomoću posebnog instrumenta  uzima mali deo tkiva grlića materice i šalje na histopatološku analizu HPP , a u cilju postavljanja konačne dijagnoze promene koje postoje na grliću materice. Po stizanju rezultata, sprovodi se lečenje, koje je uspešnije ukoliko se promena otkrije na vreme.

Biopsija grlića materice je jednostavna, brza i bezbolna metoda, budući da se radi u lokalnoj anesteziji i samo izuzetno u kratkotrajnoj opštoj venskoj anesteziji.

Biopsija grlića materice se radi na nekoliko načina:

Klasična biopsija („punch“ biopsija) – materijal se dobija „čupanjem“ tkiva kleštima.
Biopsija radio-frekventinim nožem – najsavremeniji način intervencije. Materijal se uzima žičanom omčicom kroz koju prolazi specijalna struja. Intervencija u lokalnoj anesteziji je praktično bezbolna.

Dobijeno tkivo grlića šalje se na histopatološki pregled. Histopatološkim pregledom utvrđuje se da li se u uzorku tkiva nalaze normalne ili izmenjene ćelije. U slučaju prisustva izmenjenih ćelija, ova analiza određuje stepen njihove „nenormalnosti“ i daje se preporuka za dalje lečenje.

Polipi predstavljaju najčešće benigne izrasline koje se javljaju na sluznicama u materici ili grliću.
Razvijaju se iz endometrijuma materice i sluznice grlića.
Polipi retko mogu da sadrže premaligne promene, a ponekad i maligne. Zato svaki polip pošto se ukloni, obavezno se pošalje na histopatološku analizu. Neretko se polipi ponovo stvaraju.
Polipi mogu da izazovu povećano krvarenje koje se ponekada javlja ciklično pre ili nakon menstruacije.
Dijagnostikuju se vizuelno pod spekulumom, vaginalnim ultrazvukom, histeroskopom, ali i posle revizije iz drugih razloga ili biopsije.

Polipektomija je postupak odstranjivanja polipa. Postoji više tehnika odstranjivanja polipa. Sam metod odstranjivanja polipa varira u zavisnosti od toga gde se polip nalazi i kolika je veličina polipa.

Cervikalni polip – Pod samim terminom polipektomija se podrazumeva odstranjivanje polipa posebnim instrumentom koji uvrtanjem odstranjuje polip ukoliko je vidljiv ili se nalazi u cervikalnom kanalu.
Tako dobijen materijal šalje se na HP verifikaciju (histološki pregled).

Endometrijalni polip – polip u materičnoj šupljini je najčešće benigna promena na sluzokoži materice nastaje preteranim rastom jednog dela endometrijuma. Javlja se kod mlađih žena kao i kod žena u perimenopauzi i postmenopauzi. U mlađem dobu predstavlja prepreku pri zatrudnivanju, u starijem – moguće je krvarenje i maligna alteracija. Histeroskopskim putem se polip uklanja pod direktnom vizualizacijom optičkim instrumentom pomoću jako malih instrumenata kojima se uklanja samo polip presecanjem peteljke.

Tako dobijen materijal šalje se na HP verifikaciju (histološki pregled).
Intervencija se radi u kratkotrajno opštoj intravenskoj anesteziji, bezbolna je i pacijentkinja posle kratkog zadržavanja u ordinaciji može da ode kuci.

Kondilomi, poznati i kao polne ili šiljaste bradavice .

Kod žena se javljaju kao izrasline na vulvi, u vagini, na grliću i oko anusa, a kod muškaraca i  na  penisu i oko njega.
Kondilomi spadaju u seksualno prenosiva oboljenja i najčešći put prenošenja je polni kontakt.

Uzročnici kondiloma

Uzročnici pojave kondiloma su virusi, odnosno velika grupa virusa poznata kao HPV virusi (humani papilloma virus) kojih ima više od 130 tipova. Veliki broj ovih virusa izaziva pojavu kožnih bradavica na različitim delovima tela koje se jednostavno leče.
Uzročnik kondiloma – HPV

Faktori rizika

HPV se prenosi seksualnim putem čak i blagim dodirom dve površine, kao i vertikalnom transmisijom sa majke na dete, gde novorođenčeprilikom porodjaja često biva inficirano i dobija laringealne papilome (kondilomi u grlu).

Simptomi kondiloma

HPV infekcija se u početku manifestuje svrabom, tačkastim crvenilom a zatim i pojavom manjih ili većih promena iznad ravni kože ili sluzokože različitog izgleda.

Kondilomi kod muškaraca:
Javljaju se kao mali zaravnjeni izraštaji na genitalnoj regiji
Karfiolaste, beličaste ili ružičaste promene
Smeđe, hrapave ploče, često u perianalnoj regiji

Kondilomi kod žena:
Zbog anatomskih i fizioloških razloga, HPV virus ima mnogo povoljnije uslove za razvijanje infekcije nego što je to slučaj kod muškaraca. Zbog toga je važno pravovremeno postavljanje dijagnoze i započinjanje lečenja.Kod žena se kondilomi javljaju kao pojedinačno ili kao grupice izraslina koje daju karfiolast izgled
Mesta gde se najčešće javljaju su spoljne genitalije, ulaz u vaginu, vaginalna sluzokoža, vaginalni deo grlića, anus i međica.

Dijagnoza kondiloma
Dijagnostikovanje kondiloma  pre pojavljivanja prvih simptoma je gotovo nemoguće, tako da se oni najčešće dijagnostikuju kada se pojave prvi simptomi. Simptomi HPV infekcije mogu izostati dosta dugo, ali u većini slučajeva se pojavljuju u naredna tri meseca nakon intimnog kontakta sa obolelom osobom.

Prevencija
Koristiti kondom prilikom seksualnog kontakta. HPV virus kondiloma se širi kontaktom kože na kožu, no korišćenjem kondoma pri svakom seksualnom kontaktu smanjujete rizik od infekcije.
Ukoliko ste nosilac zaraze, obavezno obavestiti partnera o infekciji.

Uklanjanje i lečenje kondiloma
Lečenje kondiloma je individualno. Može biti jednostavno, brzo i lako ali nekad može biti iscrpljujuće i dugotrajno, nekad uključuje hiruršku intervenciju.

Kondilomi se uklanjaju:
Radiotalasna vaporizacija kondiloma – Intervencija se obavlja uz lokalnu anesteziju, bezbolno.
Hirurška ekscizija je pogodna samo za velike kondilome.
Laserski tretman je podjednako uspešan kao i raditalasna metoda. U odnosu na radiotalase, nešto je duži period zarastanja tkiva.

HPV (humani papiloma virus) je vrlo rasprostranjen virus u ljudskoj populaciji. Smatra se da većina seksualno aktivnih ljudi bude zaraženo ovim virusom u nekom trenutku života.

Virusom češće bivaju zaražene žene, zbog anatomije ženskih polnih organa. Virusu prija topla i vlažna sredina i tu se lakše zadržava, opstaje.

U pitanju je polno prenosiva virusna infekcija.

HPV „napada“ kožu i sluzokožu i prenosi se najčešće tokom intimnog (seksualnog) kontakta sa jednog partnera na drugog.

Simptomi HPV infekcije

U najvećem broju slučajeva infekciju ne možemo ni da primetimo, jer se simptomi virusne infekcije ne ispoljavaju. Posle izvesnog vremena bivamo samoizlečeni delovanjem imuniteta (imunitet eliminiše virus) i to je najčešći scenario. Zato se kaže da je HPV virus koji nema simptome.

Da li će doći do ispoljavanja bolesti, pojave kondiloma ili premalignih i malignih promena, zavisi od brojnih faktora: upornih infekcija pojedinim tipovima humanog papiloma virusa, oslabljenog imuniteta,promene seksualnih parnera, gojaznosti, višestrukih porođaji i dr.

Indentifikovano preko 100 sojeva HPV-a, od kojih oko 40 ima tropizam za donji genitalni trakt. Pri tome, samo pojedini visokorizični tipovi virusa, mogu da prouzrokuju zdravstvene probleme, poput genitalnih bradavica, kondiloma i karcinoma.

Klasifikacija sojeva HPV-a:

• Sojevi niskog rizika: 6, 11, 40, 42, 43, 44, 54, 61, 70, 81 i CP 6108, koji retko izazivaju rak.
• Sojevi sa višim rizikom: 26, 53, 66;
• Visoko rizični, onkogeni sojevi: 16, 18 kao i 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68.
Visokorizični tipovi HPV-a su nađeni kod 80% slučajeva karcinoma raka grlića materice.

Pored raka grlića materice i vagine, ovaj virus izaziva i rak penisa, anusa, pluća i grla.

Rizik oboljevanja od ovih vrsta kancera postoji kako kod žena tako i kod muškaraca.

Najopasniji sojevi HPV-a su tipovi 16 i 18, dovode do bržeg razvoja oboljenja, u poređenju s drugim sojevima, manje lezije i ranice brzo prelaze u velike, pa čak i do raka.

Pozitivan nalaz na prisustvo visokorizičnih HPV virusa ne znači da će ta osoba ikada oboleti od raka grlića materice, nego da bi ta osoba trebalo da redovnije odlazi na kontrolne preglede u intervalima koje utvrdi sa svojim ginekologom (na Papa test i kolposkopiju) ili urologom, kada su muškarci u pitanju.

Na Papa testu se može videti da li postoje izmene na ćelijama koje ukazuju na postojanje HPV infekcije, nakon čega se u dogovoru sa ginekologom pacijent upućuje na dodatnu dijagnostiku, HPV test i/ ili kolposkopiju.

Zato je redovna, godišnja kontrola ključna u prevenciji bolesti.

Korisno je da se HPV test radi paralelno sa Papa testom.

Isti uzorak cervikalnog brisa može se koristiti i za HPV test.

Lekari uglavnom preporučuju ponavljanje Papa testa svake godine za žene u životnoj dobi od 21 do 64 godina.

Jedna od mera zaštite od HPV infekcija je i vakcinacija

Vakcinacija pruža efikasnu zaštitu od dva najčešća tipa HPV-a, tipova 16 i 18, odgovornih za skoro 2/3 svih slučajeva raka grlića materice i mnoge abnormalne rezultate Papanikolau testa. Međutim, ona ne štiti od svih tipova virusa sposobnih da izazovu rak grlića materice.

Vakcinacija prevashodno štiti od infekcija HPV-om. Zato pruža nabolju zaštitu ako se izvrši pre početka seksualnog života.

Nije dokazano da vakcinacija štiti od bolesti ako je osoba inficirana HPV-om u momentu vakcinacije. Zato je potrebno obaviti vakcinaciju pe prvog polnog odnosa. Potrbno je sprovesti vakcinaciju devojčica i dečaka.

Vakcinacija se do sada pokazala pouzdanom. Klinička ispitivanja ukazala su samo na blage propratne reakcije tipične za sve vakcine.

Vakcinacija protiv HPV-a smanjuje rizik pojave raka grlića materice, ali ga i ne isključuje. Iako ste vakcinisani, veoma je važno da nastavite redovno da idete na skrining preglede Papanikolau testom.

Trudnoća traje 40 nedelja, 9 kalendarskih meseci ili 10 lunarnih meseci.

  • Prva nedelja trudnoće

Ova nedelja je zapravo još uvek menstrualni ciklus. Zapravo, začeće se još nije dogodilo. Aproksimativan dan začeća vaše bebe se bazira na osnovu prvog dana vaše poslednje menstruacije.

  • Druga nedelja trudnoće

Oplođenje se događa na kraju druge nedelje. Oplođena jajna ćelija se deli i ima dva dela 30 sati nakon oplođnja. Kako nastavlja da se deli lagano se kreće ka materici. Nakon podele na više od 32 dela, ova ćelija se naziva morula (malina)

  • Treća nedelja trudnoće

Do treće nedelje trudnoće vi još nećete biti svesni da ste trudni. Jajna ćelija koja je sada podeljena se pripaja za zid materice i sada se zove blastocit.Vrlo je mala.

  • Četvrta nedelja trudnoće

Sada se začetak formirao u embrion. Embrion produkuje hormone, horionigonadotropin (HCG), pa ako uradite test na trudnoću, rezultat će biti pozitivan.

  • Peta nedelja trudnoće

U ovoj nedelji  se razvijaju nervni sistem, mišići i koštani sistem se polako formiraju.

  • Šesta nedelja trudnoće

Prosečna veličina embriona je oko 2-4mm od vrha do butina. Nerv duž kičme je zatvoren. Iako se još ništa ne čuje, bebino srce započinje da pulsira u ovoj nedelji. Digestivni i respiratorni sistemi su formirani i  javljau se mali začetci od kojih ce se formirati ruke i noge .

  • Sedma nedelja trudnoće

Na kraju sedme nedelje, embrion je veličine oko 5-13 mm po dužni i 0,8g po težini, otprilike veličine zrna graška. Formiraju se ramena i male ruke, natkolenica, potkolenica i stopalo. Javljaju se prvi otkucaji srca.

  • Osma nedelja trudnoće

Veličina je 14-20mm po dužini. Mnoge promene su se dogodile kod vaše bebe. Nos i očni kapci su formirani, kao i uši. Bronhije, kanalići koji povezuju pluća i grlo počinju da funkcionišu. Ruke i noge rastu. Koža je tanka.

  • Deveta nedelja trudnoće

Ušne školjke se formiraju, stopala i ruke nastavljaju sa rastom i pojavljuju se prsti na rukama i nogama. Ono počinje da se pokreće iako vi te pokrete ne osećate. Uz primenu Doplera može se čuti rad srca. U ovoj nedelji veličine će biti 22-30 mm po dužini i oko 4g težine.

  • Deseta nedelja trudnoće

Svi vitalni organi zapocinju da rade zajedno. Razvija se mozak. On/ona počinje da liči na malo ljudsko biće sa 32-43mm dužine i oko 7g težine.

  • Jedanaesta nedelja trudnoće

Od ove nedelje do 20 nedelje trudnoće, rast bebe je vrlo brzo. On/ona ima glavu koja je polovina ukupne dužne tela. Spoljašnje genitalije su se razvile ali je još rano da bi se utvrdio pol ultrazvukom.

  • Dvanaesta nedelja trudnoće

Lice bebe je kompletno formirano, tu su mali obrazi i nos .Mali prsti i nožni prsti su potpuno odvojeni. Creva su u abdominalnom delu. Brzina rada srca se povećava. Aproksimativno beba je dostigla 90mm.

  • Trinaesta nedelja trudnoće

Placenta je razvijena. Očni kapci su zatvoreni i štite oči koje su u razvoju.

  • Četrnaesta nedelja trudnoće

Dužina je oko100 mm i težina je oko 25 grama. Javljaju se lanugo dlake koje prekrivaju telo bebe.

  • Petnaesta nedelja trudnoće

Kosti nastavljaju da se razvijaju. Kod ženske bebe se formiraju jajnici. Dužina je 113 mm , težina 49 grama.

  • Šesnaesta nedelja trudnoće

Fetus počinje da se pomera, nastavlja se rast koštanog sistema. Dužina je 120 mm, težina je 110 grama.

  • Sedamnaesta nedelja trudnoće

Razvija se potkožno masno tkivo.

  • Osamnaesta nedelja trudnoće

Beba može da čuje. Oči bebe su razvijene. Težina 140 grama.

  • Devetnaesta nedelja trudnoće

Telo bebe je pokriveno sirastim mazom.Mozak je razvijen–može da sisa palac.Težina je 220 grama, dužina 14 cm

  • Dvadeseta nedelja trudnoće

Težina je 300 grama, dužina 20 – 25 cm. Kosa i nokti rastu u ovoj nedelji.

  • Dvadesetprva nedeja trudnoće

Digestivni sistem je razvijen, prisutni pokreti bebe. Težina je 340 grama.

  • Dvadesetdruga nedelja trudnoće

Primetan rast bebe.

  • Dvadesetreća nedelja trudnoće

Beba pomera prste ruku i nogu, težina je 450 – 600 grama.

  • Dvadesetćetvrta nedelja trudnoće

Ubrzan razvoj pluća, džina je oko 30 cm.

  • Dvadesetpeta nedelja trudnoće

Beba štuca. Težina 650 grma.

  • Dvadesetšesta nedelja trudnoće

Težina je sada 850 grama. Oči se otvaraju, beba trepće, rastu trepavice, raste kosa.

  • Dvadesetsedma nedelja trudnoće

Pluća, jetra se razvijaju. Težina  je oko 900g. Ako se beba sada rodi šanse za preživljavanje su 85%.

  • Dvadesetosma nedelja trudnoće

Težina je 1200 grama,  dužina je 35 cm, uvećava se masno tkivo, kosa nastavlja rast.

  • Dvadesetdeveta nedelja trudnoće

Počinje produkcija hormona kao čto su androgen i estrogen, oni stimulišu produkciju prolaktina u telu majke pa počinje produkcija kolostruma (prvo mleko).

  • Trideseta nedelja trudnoće

Težina bebe dostiže 1400 grama, pokreti su aktivniji.

  • Tridesetprva nedelja trudnoće

Počinje produkcija urina.

  • Dridesetdruga nedelja trudnoće

Prsti na rukama i nogama su u potpunosti formirani, kao i trepavice, obrve, kosa. Težina je 1700 grama, dužina 40 cm.

  • Tridesettreća nedelja trudnoće

Pluća su skoro zrela. U ovoj nedelji zauzima položaj koji će imati na rođenju.

  • Tridesetčetvrta nedelja trudnoće

Plod uvećava težinu i dužinu.

  • Tridesetpeta nedalja trudnoće

Beba je dobro razvijene, pokreti su aktivni.

  • Tridesetšesta nedelja trudnoće

Težina je 2750 grama, dužina je 45 cm.

  • Tridesetsedma nedelja trudnoće

Plod i dalje nastavlja svoj rast, počinje da proizvodi kortizon – hormon koji doprinosi sazrevanju pluća.

  • Tridesetosma nedelja trudnoće

Težina je oko 3000 grama. Kod muškog ploda testisi se spuštaju u skrotum, a kod ženskog pola male stidne usne prekrivene su velikim stidnim usnama.

  • Tridesetdeveta nedalja trudnoće

Plod je spreman za rođenje.

  • Četrdeseta nedelja trudnoće

Samo se 5% trudnica porodi u terminu. Zrelo donešeno dete se rodi između 38 – 42 nedelje, sa prosečnom težinom 3500 grama i dužinom 48 – 51 cm.

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) najčešći je endokrinološko-ginekološki poremećaj i javlja se u reproduktivnom periodu žene.

Za postavljanje dijagnoze potrebno je:

  • ultrazvučni pregled na kome se uočava  policistična struktura jajnika (prisustvo mnoštva sitnih folikula na jajniku 9 – 10, poređanih u nizu – nisk bisera),
  • uočava se pojačana maljavost (hirsutizam), akne, nepravilna menstrualna krvarenja, izostanak ciklusa – nepravilan menstrualni ciklus, preskakanje ciklusa ili potpuni gubitak menstruacije, zatim poremećaj ciklusa sa obilnim krvarenjima i učestalim nepravilnim krvarenjima kao posledica iziostanka ovulacije, gojaznost i inferitlitet (neplodnost, sterilitet).
  • laboratorijske karakteristike su povećanje  muških hormona (testosteron), povišen LH hormon, izmenjene vrednosti estrogena, hiperinsulinemija (povišen nivo insulina u krvi), insulinska rezistencija (dijabetes), poremećaj tolerancije glikoze.

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) nije stečena bolest, to je urođeni metabolički poremećaj.

Dijagnoza PCOS sindroma postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda ginekologa i endokrinologa, laboratorijskih analiza i ultrazvučnog nalaza.

Kliničkim pregledom može se uočiti pojačana maljavost, gojaznost (debljanje u predelu struka i gornjeg dela tela), pojava akni, muški tip ćelavosti, promene u pigmentaciji kože.

Pri dijagnostikovanju PCOS sindroma ginekolog ultrazvučnim vaginalnim pregledom vidi da su jajnici povećanog volumena (10 cm3) sa folikulima raspoređenim ispod kapsule jajnika veličine do 10 mm. Praćenjem ovulacije ne vidi se rast dominantnog folikula, ne vidi se ni rast endometrijuma u sekretornoj fazi ciklosa (sluznice materice), a mogž se videti i hiperplazije (preteran rast) endometrijuma.

Postoje i drugi  hormonski poremećaji kao što su poremećaj rada štitne žlezde, hiperprolaktinemija , poremecaji funkcije osovine hipotalamus-hipofiza , postoje i organska oboljenja koja dovode do izostanka mesnstruacije su oboljenja  nadbubrežne žlezde i endokrino aktivni tumori.

PCOS sindrom može dovesti do dugoročnih zdravstvenih problema kao što su pojava bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti (dijabetes mellitus-a tip II),  zadebljanja (hiperplazije) endometrijuma i  karcinoma endometrijuma.

Pacijenti moraju biti svesni rizika koji nosi sa sobom sindrom policističnih jajnika (PCOS),  moraju delovati preventivnim merama kako bi se uspostavio normalan menstrualni ciklus i ovulacija.

Terapija policističnog sindroma jajnika je usmerena na prioritetne mere.

SIMPTOMI

  • neredovne menstruacije
  • potpuni izostanak menstruacije
  • pojačana maljavost
  • ćelavost prednjeg dela glave
  • sterilitet
  • gojaznost
  • akne

DIJAGNOSTIKA

  • Ultrazvuk
  • Laboratorijske analize, uključujući hormonski status
  • Test opterećenja šećerom OGTT
  • Test insulinske rezistencije
  • Dijagnostička laparoskopija

FAKTORI RIZIKA

  • Nasledni faktor
  • Dijabetes
  • Nepravilna ishrana
  • Hormonski poremećaji (povišen nivo muških hormona)
  • Stres

LEČENJE

  • Fizička aktivnost
  • Smanjenje telesne mase reduktivnim dijetama
  • Terapija za regulisanje povišenog nivoa insulina u krvi (hiperinsulinemije)
  • Stimulacija ovulacije različitim protokolima
  • Dermatološki i kozmetički tretmani akni i maljavosti
  • Hirurške metode lečenja  jajnika laparoskopskopijom

LEKAR KOJI VAM JE POTREBAN

  • Ginekolog koji će vas pažljivo sagledati i pratiti.