Ginekološki pregled je fizički pregled ženskih genitalnih organa i male karlice. Ovaj pregled pomaže lekarima da ispitaju veličinu i poziciju vagine, cerviksa, uterusa i jajnika. On je važan deo preventive i brige o zdravlju žene.

Potreba za redovnim pregledom

Kao deo regularne provere statusa.

Da bi se detektovali karcinomi u najranijoj fazi.

Da bi se ispitalo prisustvo infekcije, kao što su gljivične infekcije ili bakterijska vaginoza.

Da bi se dijagnostikovale seksulano prenosive bolesti kao što su: hlamidija, gonoreja, herpes, trihomonas ili humani papiloma virus (HPV).

Da bi se otkrio uzrok neregularnog krvarenja iz uterusa.

Da bi se identifikovale morfološke abnormalnosti organa male karlica kao što su fibromi, ovarijalne ciste ili prolaps uterusa.

Da bi se ispitao bol u abdomenu.

Pre davanja kontraceptivne terapije. Neka sredstva za kontracepciju, kao što su dijafragma ili spirala, zahtevaju ginekološki pregled da bi se aplikovala pravilno.

Prvi ginekološki pregled?

Prvi ginekološki pregled se preporučuje sa navršenih 18 godina, osim ukoliko ne postoji neki medicinski problem ili potreba zbog čega bi se ranije obavio. Mladim ženama se savetuje da posete ginekologa i na taj način da reše eventualne nedoumice u vezi sa planiranjem prvog seksualnog odnosa, korišćenjem kontracepcije, kao i u vezi sa eventulanim tegobama koje mogu imati.

Kada se treba javiti ginekologu?

Imate 16 godina, a još uvek niste dobili prvu menstruaciju

Seksualno ste aktivni i primetili ste izostanak menstruacije

Seksualno ste aktivni i planirate korišćenje kontracepcije

Imate duge menstruacije

Imate obilan sekret iz vagine

Imate svrab u predelu genitalija

Primetili ste promene na koži u predelu genitalija

Imate grčeve ili bolove u donjem delu stomaka

Priprema za ginekološki pregled

Pregled treba zakazati u vreme kada nemate menstruaciju, osim ukoliko nemate problem upravo u tom periodu pa lekar treba da ima uvid u stanje. 24h pre pregleda nemojte imati vaginalni odnos, nemojte koristiti tampone, vaginalne supozitorije, sprejeve, puder ili druge proizvode, niti vaginalno ispiranje, jer možete zamakirati postojanje određenih stanja. Savetujemo da pripremite pitanja koja želite da postavite lekaru

Obavezno napomenite lekaru

Ukoliko ste trudni ili sumnjate na trudnoću

Ukoliko imate neke simptome u urinarnom traktu kao što je peckanje, crvenilo, osip, neuobičajen miris ili pojačan vaginalni sekret

Ukoliko koristite neki metod kontracepcije

Ukoliko je to Vaš prvi pregled

Datum Vaše poslednje menstruacije i koliko obično traje

Ukoliko ste imali neku vrstu intervencije, zračenje koje je uključivalo vaginu, cerviks ili uterus

Informacije o pregledu

Spoljašnji pregled

Lekar će pregledati vulvu i ulaz u vaginu za prisustvo crvenila, iritacije, sekrecije, cista, kondiloma ili ostalih promena.

Pregled pod spekulumom / Kolposkopija / PAPA test i drugi brisevi

Spekulum je medicinski instrument napravljen od metala ili plastike. Postoji u različitim veličinama, i lekar bira onaj koji je primeren Vašoj građi i uzrastu. Pomoću spekuluma omogućen je pregled unutrašnjosti vagine i grlića materice, izvođenje kolposkopije, kao i uzimenje različitih uzoraka za testove.

PAPA test je skrining metoda kojom se stapićem i četkicom skidaju ćelije sa površine grlića materice i iz cervikalnog kanala da bi se posmatrale pod miroskopom. PAPA test ima pet grupa. i to su: I i II grupa kojom su obuhvaćene normalne ćelije, III grupa su abnormalne ćelije, IV grupa su maligne ćelije u manjem broju, dok V grupa predstavlja brojne maligne ćelije. Radi se uvek u kombinaciji sa kolposkopijom, jer kombinovanjem ove dve dijagnostičke metode se postiže tačnost od 98%.

Kolposkopija podrazumeva pregled grlića materice, vagine i spoljašnjih genitalija pod uveličanjem od 10-60 puta. Na ovaj način je omogućeno preciznije sagledavanje promena na genitalnim organima žene. Najpre se pregledaju spoljašnji genitalni organi, a zatim se aplikuje spekulum da bi se pregledali vagina i grlić materice. Premazivanjem grlića 3% sirćetnom kiselinom otklanja se višak sluzi, epitel grlića bubri a promene na njemu postaju vidljivije. Po završenom pregledu grlića sirćetnom kiselinom, grlić se premazuje Lugolovim rastvorom, rastvorom joda (Schiller-ova proba). Zdrave ćelije normalnog pločasto slojevitog epitela koje sadrže glikogen dobijaju tamno braon boju, dok se to ne dešava kod ćelija cilindričnog i displazičnog epitela, kao i kod malignih ćelija, koje ne sadrže glikogen. Pregled nije bolan, a nelagodan je kao i svaki ginekološki pregled. Traje oko 5-10 minuta i ne radi se pod anestezijom. Ukoliko postoje kolposkopski sumnjive promene uzima se komadić tkiva za analizu (biopsija) i tada se može dati lokalna anestezija.

Kolposkopski pregled uz uzimanje PAPA testa je potrebno raditi jednom godišnje, pod uslovom da je prethodna kontrola bila u granicama normale. Prvi ovakav pregled treba uraditi najkasnije 3 godine posle prvog seksualnog odnosa, ali ne kasnije od 21. godine života.

Cilj kolposkopije:

rano otkrivanje sumnjivih promena na površini grlića materice, koje mogu vremenom ako se ne leče da prerastu u karcinom grlića materice

tačna procena mesta i stepena sumnjivih (prekanceroznih) promena (L-SIL, H-SIL)

mogućnost prepoznavanja promena povezanih sa HPV virusom (humani papiloma virus) koji se smatra najvažnijim faktorom za nastanak raka vrata materice

prepoznavanje već postojećeg karcinoma grlića materice u početnim ili uznapredovalim stadijumima