Miomi materice

Miomi se najčešće javljaju između 35. i 55. godine života, a u praksi svaka peta žena tokom života ima miom, češće kod žena sa pozitivnom porodičnom anamnezom ( da je neko u porodici imao miom).

Uzrok nastanka

Uzrok nastanka nije poznat. Zna se da estrogen (hormon jajnika) podstiče rast mioma, ali nije uzrok nastanka. Rast mioma podstiče i humani placentni laktogen, pa miomi izrazito rastu u trudnoći. Svi miomi su u početku lokalizovani u mišiću materičnog zida. Vremenom rastu prema materičnoj duplji (submukozni miomi) ili prema površini (subserozni miomi). Pored ovih, postoje i cervikalni miomi koji su lokalizovani unutar tkiva grlića materice.

Simptomi

Čak 35% mioma ne daje nikakve simptome i njihovo postojanje se otkrije prilikom kontrolnih ginekoloških pregleda. Simptomi su sledeći:
– obilna, nepravilna i produžena menstrualna krvarenja
– bol i napetost u donjem delu trbuha, zbog pritiska, često izazivaju poremećaj pražnjenja debelog creva i bešike
– neplodnost u 2-10% slučajeva, spontani pobačaj, naročito u drugom i trećem trimestru trudnoće kada pod uticajem hormona mogu znatno da porastu.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza se postavlja posle rutinskog pregleda, a položaj, broj i veličina mioma se precizno određuju ultrazvučnim pregledom. Što se terapije tiče, ona zavisi od veličine mioma i simptoma koji se javljaju.

Lečenje

Hirurško lečenje mioma uključuje odstranjivanje samo mioma ili odstranjivanje mioma i cele materice, kad je žena završila sa rađanjem

Uticaj mioma na plodnost i trudnoću

Kada se radi o fertilitetu i nastanku trudnoće, stvar je nešto kompleksnija. Miom može da ima mehanički negativan efekat, tako što ce blokirati jajovode, materičnu duplju ili grlić materice i tako otežati transport jajnih ćelija i spermatozoida.
Takođe, miom može da ima i negativan uticaj na implantaciju (usađivanje) embriona u materici i na sam endometrium (sluzokožu materice).
Što se tiče trudnoće, odluka da li će se miomi lečiti, to jest najčešće operisati, najviše zavisi od mesta gde se nalazi miom. Submukozne miome treba operisati pre planirane trudnoće..

Sto se tiče mioma koji su u zidu materice, tj. intramuralnih mišljenja su oprečna. Za intramuralnih miome treba da se napraviti individualnu procenu pre evntualne operacije, gde treba imati u obzir starost žene i kvalitet spermograma.
Subserozni miomi ne utiču na nastanak trudnoće i u principu, ako ne daju simptome u vidu bolova i osećaja pritiska, ne treba ih operisati.
Intramuralni i subserozni miome se operišu otvorenim rezom ili laparoskopski, u zavisnosti od veličine i lokalizacije mioma. Submukozni miomi se operišu histeroskopski.
Miomi najčešće ne prave komplikacije u trudnoći. Trudnoća se normalno kontroliše.Treba sačekati najmanje 3 meseca sa pokušajem trudnoće posle operacije mioma.

Leave a reply

Your email address will not be published.