HPV (Humani papiloma virus) i kako se prenosi

HPV (humani papiloma virus) je vrlo rasprostranjen virus u ljudskoj populaciji. Smatra se da većina seksualno aktivnih ljudi bude zaraženo ovim virusom u nekom trenutku života.

Virusom češće bivaju zaražene žene, zbog anatomije ženskih polnih organa. Virusu prija topla i vlažna sredina i tu se lakše zadržava, opstaje.

U pitanju je polno prenosiva virusna infekcija.

HPV „napada“ kožu i sluzokožu i prenosi se najčešće tokom intimnog (seksualnog) kontakta sa jednog partnera na drugog.

Simptomi HPV infekcije

U najvećem broju slučajeva infekciju ne možemo ni da primetimo, jer se simptomi virusne infekcije ne ispoljavaju. Posle izvesnog vremena bivamo samoizlečeni delovanjem imuniteta (imunitet eliminiše virus) i to je najčešći scenario. Zato se kaže da je HPV virus koji nema simptome.

Da li će doći do ispoljavanja bolesti, pojave kondiloma ili premalignih i malignih promena, zavisi od brojnih faktora: upornih infekcija pojedinim tipovima humanog papiloma virusa, oslabljenog imuniteta,promene seksualnih parnera, gojaznosti, višestrukih porođaji i dr.

Indentifikovano preko 100 sojeva HPV-a, od kojih oko 40 ima tropizam za donji genitalni trakt. Pri tome, samo pojedini visokorizični tipovi virusa, mogu da prouzrokuju zdravstvene probleme, poput genitalnih bradavica, kondiloma i karcinoma.

Klasifikacija sojeva HPV-a:

• Sojevi niskog rizika: 6, 11, 40, 42, 43, 44, 54, 61, 70, 81 i CP 6108, koji retko izazivaju rak.
• Sojevi sa višim rizikom: 26, 53, 66;
• Visoko rizični, onkogeni sojevi: 16, 18 kao i 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68.
Visokorizični tipovi HPV-a su nađeni kod 80% slučajeva karcinoma raka grlića materice.

Pored raka grlića materice i vagine, ovaj virus izaziva i rak penisa, anusa, pluća i grla.

Rizik oboljevanja od ovih vrsta kancera postoji kako kod žena tako i kod muškaraca.

Najopasniji sojevi HPV-a su tipovi 16 i 18, dovode do bržeg razvoja oboljenja, u poređenju s drugim sojevima, manje lezije i ranice brzo prelaze u velike, pa čak i do raka.

Pozitivan nalaz na prisustvo visokorizičnih HPV virusa ne znači da će ta osoba ikada oboleti od raka grlića materice, nego da bi ta osoba trebalo da redovnije odlazi na kontrolne preglede u intervalima koje utvrdi sa svojim ginekologom (na Papa test i kolposkopiju) ili urologom, kada su muškarci u pitanju.

Na Papa testu se može videti da li postoje izmene na ćelijama koje ukazuju na postojanje HPV infekcije, nakon čega se u dogovoru sa ginekologom pacijent upućuje na dodatnu dijagnostiku, HPV test i/ ili kolposkopiju.

Zato je redovna, godišnja kontrola ključna u prevenciji bolesti.

Korisno je da se HPV test radi paralelno sa Papa testom.

Isti uzorak cervikalnog brisa može se koristiti i za HPV test.

Lekari uglavnom preporučuju ponavljanje Papa testa svake godine za žene u životnoj dobi od 21 do 64 godina.

Jedna od mera zaštite od HPV infekcija je i vakcinacija

Vakcinacija pruža efikasnu zaštitu od dva najčešća tipa HPV-a, tipova 16 i 18, odgovornih za skoro 2/3 svih slučajeva raka grlića materice i mnoge abnormalne rezultate Papanikolau testa. Međutim, ona ne štiti od svih tipova virusa sposobnih da izazovu rak grlića materice.

Vakcinacija prevashodno štiti od infekcija HPV-om. Zato pruža nabolju zaštitu ako se izvrši pre početka seksualnog života.

Nije dokazano da vakcinacija štiti od bolesti ako je osoba inficirana HPV-om u momentu vakcinacije. Zato je potrebno obaviti vakcinaciju pe prvog polnog odnosa. Potrbno je sprovesti vakcinaciju devojčica i dečaka.

Vakcinacija se do sada pokazala pouzdanom. Klinička ispitivanja ukazala su samo na blage propratne reakcije tipične za sve vakcine.

Vakcinacija protiv HPV-a smanjuje rizik pojave raka grlića materice, ali ga i ne isključuje. Iako ste vakcinisani, veoma je važno da nastavite redovno da idete na skrining preglede Papanikolau testom.

Leave a reply

Your email address will not be published.